Širom sveta postoji veliko poštovanje prema drevnoj i čudesnoj lekovitosti prirode koja nas okružuje. Naučna saznanja u svetu alternativne medicine se uvećavaju u dobrobit čovečanstva. Preparati ne mogu biti zamena za preporučene terapije lekovima već se primenjuju kao dodatak postojećoj terapiji, za ubrzavanje oporavka od bolesti i za poboljšanje opšteg stanja organizma. Naša misija jeste da Vam pružimo mogućnost da uvećate Vaše znanje, koje može koristiti u donošenju odluke prilikom lečenja ili kako da sprečite potencijalnu bolest. Ukoliko imunološki sistem funkcioniše na optimalnom nivou, u organizmu neće nastati nijedna skrivena opasnost koja može prerasti u mnoge bolesti. Shvatanje mehanizama razvoja bolesti i njihove kontrole dovelo je do unapređivanja alternativne medicine. Prema ovom pristupu lečenje bolesti ne sastoji se isključivo od terapija lekova, hirurških intervencija ili drugih medicinskih terapija, već obuhvata i prateću pomoćnu terapiju koja ima cilj regeneracije i podizanja otpornosti samog organizma radi normalizacije ćelijskog metabolizma i smanjenja oštećenja prouzrokovanih terapijom. Svesni smo da ne možemo uticati na starost, ali možemo da naučimo kako da izmenimo ili uklonimo efekte starenja i bolesti. Naučno je dokazano da je starenje povezano sa starenjem imuniteta.Funkcija naših vitalnih organa se smanjuje kako starimo, takođe, i svaka bolest ubrzava starenje.   Šta je Aronija ? Aronija potiče sa istoka Severne Amerike, gde su je Indijanci upotrebljavali za mnogobrojne zdravstvene probleme. Zbog visokog stepena otpotnosti na mraz, drvo Aronije može da izdrži zimu i do -50 °C. Otuda dolazi i poznati naziv Sibirska borovnica. Aronija se danas nalazi i u Nemačkoj, Švedskoj, Finskoj, Norveškoj i Rusiji. Otporna je na zagađenja, bolesti i sušu. Najpoznatiji naučnici sveta uvrstili su aroniju u lekovite biljke zbog preventivnog i lekovitog svojstva.   Drvo aronije može narasti veoma bujno i dostiže visinu od 1 do 6 metara. U prirodi najčešće se može sresti u šumama i močvarama. Procveta sredinom maja i isti cvetovi ostaju oko nedelju dana. U početku je ova biljka uzgajana zbog svoje dekorativnosti, zbog čega je 1972. godine primila nagradu Kraljevskog vrtlarskog udruženja u Engleskoj. Aronija je masovno korišćena nakon nesreće u Černobilju za smanjenje tegoba kod najizloženijih službenih lica. Plod drveta aronije jeste bobica, koji je tamnocrvene boje i prelazi u crnu, dok su listovi jajastog oblika, tamnozeleni i kožasti čija dužina iznosi 8 centimetara, a širina 5 centimetara. Težina jedne bobice jeste oko 1 gram i veličine do 1 centimetra. U samoj bobici nalazi se obično po nekoliko sitnih semenki. Plod je zreo pri kraju avgusta. Berba aronije se vrši ručno, u nekim većim plantažama je mehanizovana berba, pri čemu jedno drvo donosi oko 10 kilograma i njena produktivnost traje oko 20 godina.   Poslednjih nekoliko godina popularnost aronije je u stalnom porastu, danas je mnogi nutricionisti preporučuju, kao i svi oni koji tragaju za alternativnom medicinom. Najpoznatiji naučnici sveta su posebnu pažnju obratili na aroniju zbog neobično visokog nivoa antioksidanasa. Zapravo pigment u samoj koži bobice sadrži aktivne sastojke antocijanine koji štite organizam, takođe smanjuju posledice oksidativnog stresa. Aronija ima malo kalorija i masti, ali je zato bogata vitaminima, mineralima, antioksidantima i biljnim vlaknima. Nemoguće je potpuno eliminisati slobodne radikale, ali znajući štetna svojstva istih, moramo da se potrudimo da ih smanjimo. Pojedini flavonoidi poseduju i do pedeset puta veću antioksidansnu aktivnost nego vitamini C i E te tako deluju preventivno na nastanak mnogih bolesti. Plod aronije je prava riznica mineralnih elemenata i vitamina: A, C, E, B1, B2, B6, B9, najviše vitamina P (važan za gipkost krvnih sudova), flavonoidi i gvožđe, mangan i dr. U svetskoj farmaceutskoj industriji aronija se koristi za pravljanje preparata za lečenje povišenog krvnog pritiska, arterioskleroze, nervnih bolesti, za poboljšanje memorije. Aronija je pravo vitaminsko čudo, sadrži velike količine antioksidanasa: flavonoide, katehine, biofenole, tanine, antocijanine, betakaroten, folnu kiselinu, vitamine A, C, E, B2, B6, B9, E i P (važan za gipkost krvnih sudova), takođe, minerale: kalcijum, gvožđe, kalijum, mangan, mobilden, fosfor i jod.